Sahihul-Buhari · Hadis 4725

Ispričao nam je El-Humejdi; kaže: Nama je ispričao Sufjan; kaže: Nama je ispričao Amr b. Dinar i kazao: Obavijestio me je Seid b. Džubejr, koji je kazao: "Rekao sam Ibn Abbasu: 'Nevf el-Bikali smatra da Musa, koji je bio od sinova Israilovih, nije onaj Musa što je putovao sa Hidrom.' Ibn Abbas reče: 'Allahov neprijatelj je kazao neistinu! Ispričao mi je Ubej b. Ka'b da je čuo Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada kaže: 'Musa je jednom prilikom sinovima Israilovim držao govor. Neko ga je upitao: 'Ko je najznaniji?' On je rekao: 'Ja sam najznaniji.' Allah nije bio zadovoljan što on najveće znanje ne pripisa Njemu, pa mu objavi: Ima jedan Moj rob, na mjestu gdje se sastaju dva mora, znaniji je od tebe. Musa reče: 'Gospodaru, kako da ga pronađem?' On mu reče: 'U korpu od palmina lišća ubaci ribu i putuj! Tamo gdje riba nestane, tamo je to mjesto.' Musa i sa njim njegov momak Joše' b. Nun krenuše. Ubaciše ribu u korpu od palminog drveća te krenuše. Putovali su tako, a kad stigoše do jedne stijene, Musa i njegov momak zaspaše, a iz korpe riba skliznu u more. Allah zaustavi protjecanje vode tako da (korpa) izgledaše poput obruča. Riba je našla izlaz, što Musau i njegovom momku bijaše čudnovato. Putovali su ostatak dana i noći, a njegov momak zaboravi (o tome) ga obavijestiti. Kad je svanulo, Musa reče svome momku: Daj nam užinu našu, jer smo se od ovog putovanja umorili. (El-Kehf, 62), a nije se umorio dok nije prošao mjesto do koga mu je naređeno (da dođe). 'Vidi!' – reče on – 'Kad smo kod one stijene svratili, ja sam zaboravio onu ribu – sam šejtan je učinio da je zaboravim, da ti je ne spomenem – mora da je kliznula u more; baš čudnovato!' (El-Kehf, 63) 'E, to je ono što tražimo!' – reče Musa, i njih dvojica se vratiše putem kojim su bili došli. (El-Kehf, 64) Vratili su se prateći svoje tragove. Njih dvojica se vratiše prateći svoje tragove. Pošto stigoše do stijene, ugledaše čovjeka prekrivenog ogrtačem. Musa mu nazva selam, a on reče: 'Odakle u tvojoj zemlji selam?' Musa reče: 'Ja sam Musa.' 'Musa od sinova Israilovih?' – upita onaj. 'Da.' – odgovori on. Onaj reče: 'Musa, tebi je dato nešto od Allahovog znanja. Allah te je poučio onome što ja ne znam, a i meni je dato nešto od Allahovog znanja. Allah je i mene poučio onome što ti ne znaš.' 'Mogu li da te pratim?' – upita ga Musa – 'Da me poučiš onome čemu si ti ispravno poučen?' 'Ti, sigurno, nećeš moći sa mnom da izdržiš.' – reče onaj – 'A i kako bi izdržao ono o čemu ništa ne znaš?' 'Vidjet ćeš da ću strpljiv biti, ako Allah da,' – reče Musa – 'i da ti se neću ni u čemu protiviti.' 'Ako ćeš me već pratiti,' – reče onaj – 'onda me ni o čemu ne pitaj dok ti ja o tome prvi ne kažem!' (El-Kehf, 66-70) 'Uredu.' – odgovori Musa. I krenuše Hidr i Musa morskom obalom. Pored njih naiđe lađa i njih dvojica ih zamoliše da ih povezu. Pošto prepoznaše Hidra, povezoše ih bez naknade. Hidr probuši lađu, a Musa ga trže, rekavši mu: 'Zar je probuši, a ljudi nas bez naknade povezoše, da potopiš one koji na njoj plove? Učinio si, doista, nešto vrlo krupno!' 'Rekoh li ja' – reče onaj – 'da ti, doista, nećeš moći izdržati sa mnom?' 'Ne kori me što sam zaboravio' – reče Musa – 'i ne čini mi poteškoće u ovom poslu mome!' On veli da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao da je to bio prvi Musaov zaborav. Tad dođe jedan vrabac i slete na ivicu lađe i u pravcu mora prokljuva jednu rupu. Hidr reče: 'Moje i tvoje znanje je, u odnosu na Allahovo, kao gutljaj vode koji iz mora uzme vrabac u odnosu na more.' Potom njih dvojica napustiše lađu i, dok su putovali morskom obalom, naiđoše na dječaka koji se igrao sa drugim dječacima. Hidr ga ščepa za glavu i ubi ga svojom rukom. Musa mu reče: 'Što ubi dijete bezgrješno, koje nikoga nije ubilo!? Učinio si, zaista, nešto vrlo ružno!' 'Rekoh li ja tebi' – reče onaj – 'da ti, doista, nećeš moći izdržati sa mnom? A ova ti je greška bila veća nego prva.' 'Ako te i poslije ovoga za bilo šta upitam' – odgovori Musa – 'onda se nemoj sa mnom družiti! Eto, kod mene imaš opravdanje!' Njih dvojica krenuše i kad dođoše do jednoga grada, zamoliše stanovnike njegove da ih nahrane, ali oni odbiše da ih ugoste. U gradu njih dvojica naiđoše na jedan zid koji samo što se nije bio srušio, bijaše nagnut, a Hidr mu pokaza na njega rukom, a onda ga prezida i ispravi. Musa mu reče: 'Zar ljudima koji nas ne htjedoše ugostiti i nahraniti? Mogao si uzeti nagradu za to.' 'Sada se rastajemo ti i ja!' – reče onaj – 'Pa da ti objasnim zbog čega nisi mogao da se strpiš.'" Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: "Smilovao se Allah Musau! Voljeli bismo da se strpio kako bi nam još nešto ispričao od vijesti u vezi s njima dvojicom." Seid b. Džubejr kaže: "Ibn Abbas je učio: (Ve kane emamehum malikun je'huzu kulle sefinetin salihatin gasba) jer je pred njima bio jedan vladar koji je svaku ispravnu lađu otimao. Također je učio: (Ve emmel-gulamu fekane kafiren). Što se onoga dječaka tiče, on je bio nevjernik, a njegovi su roditelji bili vjernici."