Sahihul-Buhari · Hadis 4670

Ispričao mi je Ubejd b. Ismail, prenijevši od Ebu Usame, on od Ubejdullaha, on od Nafi'a, a on od Ibn Omera, radijallahu anhuma, koji je kazao: "Kada je umro Abdullah b. Ubej, došao je njegov sin Abdullah b. Abdullah Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i od njega zatražio njegovu košulju kako bi u nju umotao svoga oca i on mu ju je dao. Zatim ga je pitao da mu klanja dženazu. I kad je on krenuo naprijed da klanja, Omer je ustao i Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, uzeo za odjeću i rekao: 'Allahov Poslaniče, zar ćeš mu klanjati dženazu, a Allah ti je zabranio da mu je klanjaš?' 'Ne.' – reče Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem – 'Allah mi nije zabranio, nego mi je dao pravo da sam odlučim, rekavši: Molio ti oprosta za njih ili ne molio, molio čak i sedamdeset puta, Allah im neće oprostiti... a ja ću moliti više od sedamdeset puta.' 'On je zaista bio licemjer.' – reče Omer. Pošto mu je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao dženazu, Allah je objavio: I nijednom od njih, kad umre, nemoj molitvu obaviti, niti sahrani njegovoj prisustvovati. (Et-Tevbe, 84)"