Sahihul-Buhari · Hadis 4322

A El-Lejs je kazao: Ispričao mi je Jahja b. Seid, prenijevši od Omera b. Kesira b. Efleha, on od Ebu Muhammeda, Ebu Katadeovog štićenika, da je Ebu Katade kazao: “Ugledao sam u Bici na Hunejnu kako se, dok se jedan musliman borio sa idolopoklonikom, drugi idolopoklonik prikrada iza njegovih leđa da ga ubije. Požurio sam prema njemu. On je digao ruku na mene, ali sam ga udario po ruci i odsjekao mu je. On me tada ščepa i tako čvrsto steže da sam se uplašio, ali me pusti, pa sam ga odgurnuo od sebe i ubio. Nakon toga su se muslimani dali u bijeg, a i ja sa njima. Među ljudima sam ugledao Omera b. El-Hattaba i upitao ga: ‘Šta je ovo s ljudima pa bježe?’ ‘Allahova odredba.’ – odgovorio je on. A onda su se ljudi vratili Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, koji je tom prilikom rekao: ‘Ko donese dokaz da je nekoga od neprijatelja ubio, njemu će pripasti oprema ubijenog.’ Ja ustadoh da nađem nekoga ko će mi posvjedočiti za onoga što sam ga ubio, ali nisam nikoga našao. Onda se dosjetih i ispričah slučaj Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, a neki čovjek koji bijaše tu reče: ‘Oprema i oružje toga koga je Ebu Katade ubio je kod mene, pa ti njemu daj nešto drugo, a neka ovo ostane meni.’ ‘Ne, nipošto ga neće dati jednoj bjelorepoj kurejškoj ptici, a izostaviti jednog od Allahovih lavova i Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem!’ – uzviknu Ebu Bekr. Tada je ustao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i dao mi njegovu opremu. Ja sam za nju kupio mali palmik. To mi je bila prva imovina koju sam stekao u islamu.”