Sahihul-Buhari · Hadis 3905

ISPRIČAO NAM JE Jahja b. Bukejr; kaže: Nama je ispričao El-Lejs, prenijevši od Ukajla da je Ibn Šihab kazao: Obavijestio me je Urve b. Ez-Zubejr da je Aiša, radijallahu anha, Vjerovjesnikova, sallallahu alejhi ve sellem, supruga, kazala: “Od kako pamtim, moji roditelji su slijedili islam. Ne bi prošao ni jedan dan a da nam Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ne bi došao jutrom i večerom. Kada su muslimani zapali u iskušenje, Ebu Bekr je učinio hidžru u Abesiniju. Kad je stigao u mjesto Berkul-Gimad, susreo ga je Ibnud-Degine, poglavica plemena El-Kare, i upitao: ‘Ebu Bekre, kuda namjeravaš ići?’ Ebu Bekr je rekao: ‘Moj narod me je protjerao, hoću da putujem po zemlji i obožavam svoga Gospodara.’ Ibnud-Degine reče: ‘Ebu Bekre, takav kao što si ti se ne progoni: ti pomažeš siromašne, obilaziš bližnje, nemoćne i siročad zbrinjavaš, a u novonastalim okolnostima ispomažeš istinu. Ja ti pružam zaštitu, pa se vrati i robuj svome Gospodaru u svojoj zemlji.’ Pa se on vratio, a s njim je došao i Ibnud-Degine, koji je navečer obišao prvake Kurejša i rekao im: ‘Doista se onakvi kao što je Ebu Bekr ne progone!’ Zar progonite čovjeka koji pomaže siromašnog, obilazi rodbinu, brine o siročadima, ugošćuje gosta i u neprilikama potpomaže istinu i pravdu!’ Kurejšije prihvatiše Ibnud-Degineovu zaštitu Ebu Bekra i Ebu Bekru obećaše sigurnost, a Ibnud-Degineu su rekli: ‘Zapovijedi Ebu Bekru da se svome Gospodaru moli u svojoj kući; neka klanja i neka uči šta hoće, samo neka nas time ne uznemirava. I neka to ne čini javno, jer se bojimo da naše sinove i naše žene ne zavede (da i oni to počnu slijediti).’ Ibnud-Degane je to prenio Ebu Bekru, pa se Ebu Bekr molio svome Gospodaru u svojoj kući i nije više javno obavljao namaz, niti je učio Kur’an izvan svoje kuće. Ebu Bekr se kasnije predomislio i u dvorištu svoje kuće sagradio posebnu prostoriju u kojoj je klanjao i učio Kur’an. Sinovi i žene Kurejšija su mu prilazili i gledali ga s velikim čuđenjem. S obzirom na to da je Ebu Bekr bio žalovit čovjek, dok bi učio Kur’an, nije mogao suzdržati suze. To je uplašilo ugledne kurejšijske idolopoklonike, pa su poslali nekog po Ibnu-Deginu. Kad je došao, oni mu rekoše: ‘Mi smo obećali zaštitu Ebu Bekru pod uslovom da se on svome Stvoritelju moli u svojoj kući, a on je prekršio to sagradivši mesdžid u dvorištu svoje kuće gdje javno klanja i uči. Plašimo se da ne zavede naše sinove i žene, pa mu to zabrani. Ako se želi zadovoljiti obožavanjem unutar svoje kuće, neka to radi, a ako odbija i želi to razglasiti, onda od njega zatraži da ti povrati zaštitu koju si mu dao, jer mi ne želimo održavati ugovor s tobom budući da ne dopuštamo Ebu Bekru javno ispoljavanje vjere.’ Ibnud-Degine je otišao Ebu Bekru i rekao mu: ‘Ti znaš šta sam ja tražio od tebe. Ili se čvrsto drži toga ili mi povrati zaštitu koju sam ti obećao, jer ja ne želim da se među Arapima čuje kako sam ja prekršio s nekim sklopljen ugovor.’ ‘Vraćam ti zaštitu’ – reče Ebu Bekr – ‘i zadovoljan sam Allahovom zaštitom.’ Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je tada bio u Mekki. Kasnije je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ‘Pokazano mi je mjesto vaše hidžre. Vidio sam močvaru s palmovicima između dva crna krša, dva kamena predjela.’ Kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, to rekao, u Medinu se već bio preselio onaj ko je mislio seliti se, a i vratili su se u Medinu poneki od onih koji su ranije bili otišli u Abesiniju. I Ebu Bekr se spremao za selidbu, pa mu je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ‘Polahko, ne žuri, ja se nadam da će i meni hidžra biti dozvoljena.’ ‘Za tebe bih dao oca, zar se i ti nadaš?’ – reče Ebu Bekr. ‘Da.’ – odgovorio je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem. Tako se i Ebu Bekr zadržao radi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da bi mu bio saputnik. Dvije kamile koje je imao hranio je četiri mjeseca lišćem drveta semur.” Ibn Šihab veli da mu je Urve rekao da je Aiša nastavila da kazuje: “I dok smo, jednom, sredinom dana sjedili u Ebu Bekrovoj kući, neko reče Ebu Bekru: ‘Evo Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, maskiranog!’ Bilo je to po danu u vremenu u kome nam nikada ranije nije dolazio. Ebu Bekr reče: ‘Za njega bih dao i ocu i majku! Tako mi Allaha, sigurno je nešto važno čim je došao u ovo vrijeme.’ Pošto stiže, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zatraži dozvolu da uđe, pa mu je dozvoljeno. Kad je ušao, Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, reče Ebu Bekru: ‘Reci ovima u kući neka iziđu!’ Za tebe bih dao oca, to je tvoja porodica, Allahov Poslaniče.’ – reče Ebu Bekr. Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, kaza: ‘Dobio sam dozvolu za hidžru! Dao bih oca za tebe, hoćemo li zajedno, Allahov Poslaniče?’ – upita ga Ebu Bekr. ‘Hoćemo.’ – odgovori on. Dao bih oca za tebe, Allahov Poslaniče, uzmi jednu od mojih jahalica.’ – reče Ebu Bekr. ‘Hoću, ali ću ti je platiti.’ Pripremili su ih što je brže moglo, stavili smo im hranu u torbu. Esma, Ebu Bekrova kćerka, otkinula je dio od svog pojasa i zavezala torbu. Zbog toga je prozvana Vlasnica dva pojasa. Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, se s Ebu Bekrom sastao u pećini na brdu Sevr, gdje su se krili tri noći. S njima je boravio i Abdullah, Ebu Bekrov sin, vrlo oštrouman mladić koji je rano ujutro odlazio u Mekku i u njoj boravio tokom dana, pa je izgledalo da tamo i noćiva. Slušao bi o njihovim namjerama. A kada padne noć, odlazio je do njih dvojice i to im saopćavao. Amir b. Fuhejra, Ebu Bekrov štićenik, pored njih je čuvao ovce i tokom noći dovodio ovcu muzaru te im muzao svježe mlijeko. Tako je radio svake noći. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i Ebu Bekr su unajmili jednog čovjeka iz plemena Ed-Dil, sina Abda b. Adija, kao vodiča, koji je bio veoma vješt u tom poslu. On je bio saveznik porodice El-Asa b. Vaila es-Sehmija, koji je bio kurejšijske vjere. Oni su mu povjerovali, dali mu jahalicu i s njim se dogovorili da se, poslije tri dana, nađu pred pećinom na brdu Sevr. S njima dvojicom su pošli i Amir b. Fuhejra i vodič, koji ih je poveo prema obali mora.”