Sahihul-Buhari · Hadis 6141

Ispričao mi je Muhammed b. El-Musenna; kaže: Nama je ispričao Ibn Ebi Adijj a on od Sulejmana, prenijevši od Ebu Osmana da je Abdurrahman b. Ebi Bekr, radijallahu anhuma, kazao: "Ebu Bekr je došao sa svojim gostom (ili gostima), a onda otišao kod Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem. Kad je došao, moja mu majka reče: ‘Ostavio si svoga gosta (ili goste)!' ‘Zar niste večerali?' – upita on. ‘Nudili smo mu, pa je odbio (ili nudili smo im pa su odbili)'. Ebu Bekr se naljuti i poče galamiti i zakle se da ni on neće jesti. Ja sam se sklonio" – veli Abdurrahman – "a on me poče dozivati: ‘Nevaljalče!' I žena se (Ebu Bekrova) zaklela da neće jesti dok Ebu Bekr ne jede, pa se i gost (ili gosti) zakleo (ili zakleli) da ni on (ni oni) neće jesti dok on ne počne jesti. Ebu Bekr reče: ‘Ovo je bilo od šejtana!', te naredi da se iznese jelo i poče jesti, te sa njim poče jesti i njegov gost (ili gosti). Kad god bi neko od njih podigao zalogaj, iza njega bi ostalo hrane više nego što je bilo. Ebu Bekr upita: ‘Šta je ovo, sestro Benu Firasova?' Ona reče: ‘Na moju radost, jela ima više sada nego prije početka jela.' Oni su svi jeli i ono što je preostalo poslali su Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, te je i on jeo. "