Sahihul-Buhari · Hadis 6085

Ispričao nam je Ismail; kaže: Nama je ispričao Ibrahim, prenijevši od Saliha b. Kejsana, on od Ibn Šihaba, on od Abdulhamida b. Abdurrahmana b. Zejda b. El-Hattaba, on od Muhammeda b. Sa'da, a on od svoga oca, koji je kazao: "Jednom prilikom je Omer b. El-Hattab zatražio dozvolu da uđe kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dok su kod njega bile žene iz plemena Kurejš i dok su ga o mnogo čemu zapitkivale i to dižući svoje glasove iznad njegovog. Kad je Omer zatražio dozvolu da uđe, one su se brzo sklonile iza zastora. Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, mu je dozvolio da uđe. Kada je Omer ulazio, Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, se smijao. Omer reče: ‘Allahov Poslaniče, da ti Allah učini život sretnim, za tebe bih dao i oca i majku, zbog čega se smiješ?' On reče: ‘Smijem se ženama koje su bile kod mene!', koje su se žurno sklonile iza zastora kada su čule tvoj glas.' Omer na to reče: ‘Preče je da se od tebe ustručavaju nego od mene!', a onda se okrenu njima i reče: ‘O neprijateljice same sebi, zar se ustručavate od mene, a ne ustručavate se od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem?' One rekoše: ‘Ti si grublji i strožiji od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.' Tada Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Čuj, sine El-Hattabov, tako mi Onoga u Čijoj je ruci moj život, nikada te šejtan nije sreo na putu, a da nije skrenuo drugim putem.'"