Sahihul-Buhari · Hadis 5749

Ispričao nam je Musa b. Ismail; kaže: Nama je ispričao Ebu Avane, prenijevši od Ebu Bišra, on od Ebul-Mutevekkila, a on od Ebu Seida: "Jedna skupina ashaba Allahovog Poslanika je pošla na put. Kad su stigli do jednog arapskog naselja, zatražiše od mještana da ih prime u goste, ali ih oni odbiše. Potom je njihovog poglavicu ubo škorpion. Radili su sve što su znali da bi mu pomogli ali bez uspjeha. Neko od njih reče: ‘Kako bi bilo da odete do one skupine što je stigla, možda neko od njih zna lijek.' Otišli su do njih i rekli: ‘O skupino, našeg poglavicu je ubo škorpion, mi smo probali sve što smo znali da mu pomognemo, ali bez uspjeha. Ima li neko od vas da za to zna lijek?' ‘Ima.' – odgovorio je jedan od ashaba – ‘Ja znam lijek, ali pošto smo od vas zatražili da nas ugostite, a vi to odbili, ja vam, tako mi Allaha, neću pomoći dok mi ne platite.' Nagodili su se da mu ovi za to daju stado ovaca i on je pošao s njima. Učio je Fatihu i puhao sve dok ovaj ne ozdravi i poče da hoda. Pošto su mu dali ono što su se dogovorili, neko od ashaba reče: ‘Podijelite to!' Onaj što je učio rukju reče: ‘Ne činite to dok ne dođemo Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i ne ispričamo mu kako je bilo i ne čujemo šta će nam reći.' kad su došli Allahovom Poslaniku i ispričali mu šta je bilo, on ga upita: ‘Otkud si znao da je Fatiha rukja? Ispravno ste uradili, odredite i meni dio od toga.'"