Zbirka vjerodostojnih hadisa na bosanskom jeziku
A Ebu Usame je prenio od Hišama b. Urvea, koji je kazao: Obavijestio me je moj otac, prenijevši od Aiše, koja je kazala: "Kad je u vezi sa mnom spomenuto ono što je spomenuto, a o čemu ja tada nisam ništa znala, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je o tome održao govor. Nakon što je zahvalio Allahu, i o Njemu izrekao riječi hvale, svijetu je rekao: 'Recite mi šta da uradim s ljudima koji su iznijeli potvoru na moju suprugu? Tako mi Allaha, ja o svojoj supruzi ne znam ništa loše. Osumnjičili su je s čovjekom o kome ja, tako mi Allaha, također, ne znam ništa loše. On u moju kuću nije nikad ulazio, osim ako sam ja u kući. Kad god sam ja bio na nekom putovanju, i on je bio sa mnom.' Tada je ustao sa'd b. Muaz i rekao: 'Dozvoli mi, Allahov Poslaniče, da ih udarimo po šijama.' Tada je ustao neki čovjek iz plemena Hazredž, iz tog plemena je bila majka Hassana b. Sabitaa, i rekao: 'Lažeš, tako mi Allaha! Da su oni iz plemena Evs, ti ne bi volio da budu udareni po šijama.' Umalo se tom prilikom između plemena Evs i Hazredž nije dogodilo zlo u džamiji. Ja o tome nisam ništa znala. Ja sam te večeri sa Ummu Mistah izišla vani da obavim nuždu. Pošto je posrnula, Ummu Mistah reče: 'Nek propadne Mistah!' Ja joj rekoh: 'Majko, ti grdiš svoga sina!?', a ona je ušutila. Kad je i drugi put posrnula, ona reče: 'Nek propadne Mistah!' 'Ti ponovo grdiš svoga sina!?' – rekoh joj ja. Potom je i treći put posrnula i rekla: 'Nek propadne Mistah!' Ja je ponovo zbog toga prekorih, a ona reče: 'Tako mi Allaha, ja ga grdim zbog tebe!' 'Zbog koga?' – upitah je, te mi ona nadugo i naširoko ispriča slučaj. 'Je li sve tako bilo?' – upitala sam. 'Da, tako mi Allaha.' – reče ona. Ja sam se vratila svojoj kući i ne sjećajući se zbog čega sam izišla i razboljela se. Rekla sam Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: 'Pošalji me u kuću moga oca.' On je sa mnom poslao slugu. Ušla sam u kuću i Ummu Rumman zatekla u prizemlju, dok je Ebu Bekr na krovu učio. 'Zbog čega si došla, kćerkice?' Ja sam joj ispričala slučaj, ali to nju nije pogodilo kao što je pogodilo mene. Rekla je: 'Kćerkice moja, olakšaj sebi stanje! Tako mi Allaha, rijedak je slučaj da za čovjekom bude dobra i lijepa žena a da joj inoće nisu zavidne i da ne pričaju o njoj.' Njoj to nije teško palo kao meni. 'Je li otac saznao za ovo?' – upitah je. 'Da.' – odgovorila je ona. 'A Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem?' – ponovo upitah. 'Da, saznao je i Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.' – reče ona. Suze su mi lile niz obraze. Ebu Bekr, koji je na krovu učio Kur'an, čuo je moj glas i sišao i upitao moju majku: 'Šta joj je?' 'Saznala je za ono što se o njoj govori, te zbog toga lije suze.' – odgovorila je ona. On reče: 'Kćerkice, zaklinjem te, vrati se svojoj kući.' te sam se vratila. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je dolazio mojoj kući i raspitivao se o meni kod moje sluškinje, koja je rekla: 'Tako mi Allaha, ja o njoj ne znam ništa loše, jedino što je znala zaspati pa bi ušla ovca i pojela joj kvasac i tijesto.' Neki su je njegovi ashabi grdili i govorili joj: 'Budi iskrena prema Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem.' Čak su je i ružili i prigovarali joj pred njim, ali je ona odgovorila: 'Subhanallah! Tako mi Allaha, ja o njoj ne znam ništa do ono što zlatar zna o niti crvenog zlata.' Vijest o tome doprla je i do čovjeka koji je optužen, pa je rekao: 'Subhanallah! Tako mi Allaha, ja nikada nisam ženi otkrio ni veo.' On je postao šehid na Allahovom putu. Ujutro su kod mene došli moji roditelji i ostali. Kod mene je ušao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, a već je bio klanjao ikindiju. Kad je ušao, roditelji su me zaklonili s moje desne i lijeve strane. Zahvalio se Allahu izneo riječ i pohvale na Njega, a onda je rekao: 'Aiša, ako si, uistinu, pogriješila, zatraži oprost od Allaha i pokaj se, jer Allah, zaista, prima pokajanje Svojih robova.' Tada je ušla jedna ensarijka kod mene i sjela pored vrata. Rekla sam: 'Zar se stidiš ove žene da nešto spomeneš?' Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je govorio okrenuvši se prema mom ocu. 'Odgovori mu.' – rekla sam svome ocu. 'Šta da mu kažem?' – upitao je on. Tada sam se okrenula svojoj majci i rekla: 'Odgovori mu!' 'Šta da mu kažem?' – rekla je ona. Pošto njih dvoje ništa ne rekoše, ja sam izgovorila Šehadet, zahvalila Allahu, i o Njemu izrekla riječi pohvale koje mu dolikuju, a onda sam rekla: 'Tako mi Allaha, kad bih rekla da to nisam uradila, a Uzvišeni Allah mi je svjedok da govorim istinu, to mi kod vas ne bi koristilo. Vi ste o tome pričali i vaša su se srca tim napojila. Kad bih rekla da sam to učinila, a Allah zna da ja to nisam učinila, vi biste rekli: 'Povratila se sebi!' Tako mi Allaha, vi i ja imamo primjer u Jusufovom ocu.' Pokušala sam se sjetiti Jakubova imena, ali mi nije naumpalo, kada je rekao: Ja se neću jadati, od Allaha tražim pomoć protiv ovoga što vi iznosite. (Jusuf, 18) U tom trenutku je Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, počela silaziti Objava, a mi smo šutjeli. Potom prestade i ja sam primijetila radost na njegovom licu dok je brisao čelo. Rekao je: 'Aiša, raduj se! Uzvišeni Allah je spustio Objavu u kojoj se kaže da si nevina.' Tad sam bila najviše srdita. Tad mi roditelji rekoše: 'Ustani do Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.' 'Ne!' – rekla sam – 'Neću da mu prilazim, niti ću se ikome drugom zahvaljivati do Allahu.' Tom prilikom je Uzvišeni Allah objavio ajete o mojoj nevinosti. Vi ste to čuli i niste to nijekali. Što se tiče Zejnebe bint Džahš, neka je sačuva u njenoj vjeri. Ona je rekla svako dobro. A što se tiče njene sestre, bit će upropaštena sa onima koji su propali.' Među onima koji su o meni pričali laži bio je Mistah, Hasan b. Sabit i licemjer Abdullah b. Ubej b. Selul, koji je to sve poticao. On je naviše pričao, on i Hamna. Ebu Bekr se bio zakleo da Mistahu više neće nikakvu korist pružiti, pa je Allah objavio: Neka se čestiti i imućni među vama ne zaklinju da više neće pomagati rođake i siromahe, i one koji su na Allahovom putu rodni kraj svoj napustili; neka im oproste i ne zamjere! Zar vam ne bi bilo drago da i vama Allah oprosti? A Allah prašta i smilostan je. (En-Nur, 2) Tad je Ebu Bekr rekao: 'Svakako! Allaha mi, Gospodaru, mi volimo da nam ti oprostiš.', te je nastavio da čini ono što je i prije činio."