Sahihul-Buhari · Hadis 4750

Ispričao mi je Jahja b. Bukejr; kaže: Nama je ispričao El-Lejs, prenijevši od Junusa, on od Ibn Šihaba, koji je kazao: "Obavijestili su me Urve b. Ez-Zubejr, Seid b. El-Musejjeb, Alkama b. Vekkas i Ubejdullah b. Abdulla b. Utbe b. Mes'ud, koji su prenijeli o slučaju Aiše, radijallahu anha, Vjerovjesnikove, sallallahu alejhi ve sellem, supruge, ono što su joj rekli oni koji su je potvorili, pa je Allah objelodanio njenu nevinost. Svako od njih mi je ispričao dio te priče koji su potvrđivali jedni druge, mada su neki bolje upamtili od drugih. Urve mi je ispričao da je Aiša, Vjerovjesnikova, sallallahu alejhi ve sellem, supruga, kazala: "Kada bi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, htio da ide na put, on bi suprugama dao da vuku strelice, pa koja bi izvukla svoju strelicu, ona bi sa njim išla na put. Tako je među nama, prilikom jednog vojnog pohoda, organizirao izvlačenje strelica i ja sam izvukla svoju strelicu te sam išla s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem. Pošto bijaše objavljen ajet o pokrivanju žena, bila sam smještena u nosiljci na kamili. Kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, završio borbu i vraćao se natrag, približili smo se Medini. Bila je noć kada je dat znak za pokret. Ja sam, pošto je dat znak za pokret, otišla podaleko radi obavljanja fiziološke potrebe. Kad sam obavila fiziološku potrebu, krenula sam ka prtljagu. Primijetivši da mi nema ogrlice od azoifarskog bisera, vratila sam se da je tražim. Zadržala sam se tražeći je. Oni koji su putovali sa mnom natovarili su na kamilu moju nosiljku, misleći da sam ja u njoj, i otišli. Žene su u to vrijeme bile mršave i lagahne, jer su jele skromnu hranu. Ljudi koji su podigli nosiljku nisu mogli primijetiti da ja nisam u njoj. Pošto su oni otputovali, ja sam našla ogrlicu. Kad sam stigla do boravišta, vojska je već bila otišla i tu nije bilo nikoga. Potom sam otišla do mjesta gdje sam odsjela, misleći da će primijetiti da me nema, pa će se vratiti po mene. Dok sam ih tu čekala, zaspala sam. Iz vojske je bio izostao i Safvan b. Muattal es-Sulemi ez-Zekvani. Safvan je primijetio, prolazeći pored boravišta, da neko spava, a inače me je viđao prije naredbe o hidžabu. Došao je do mene. Kad me je vidio i prepoznao, povikao je. Ja sam se na njegov povik: 'Svi smo mi Allahovi i svi se Njemu vraćamo!', probudila. Naredio je te je njegova kamila kleknula, stavio je na nju svoju ruku i ja sam uzjahala. On je vodio kamilu na kojoj sam bila ja, sve dok nismo stigli vojsku, koja je početkom podneva sjela pored puta da se odmori. Onaj koji je zbog potvore trebalo da propadne propao je. Potvoru je smislio i među svijetom je širio Abdullah b. Ubej b. Selul. Kad smo stigli u Medinu, bila sam bolesna mjesec dana. Svijet je širio riječi klevetnika, a da ja o tome nisam znala ništa. Svijet je sumnjao u moju bolest. (Za to vrijeme) nisam osjećala Vjerovjesnikovu, sallallahu alejhi ve sellem, pažnju kakvu sam imala ranije kada bih se razboljela. On bi samo ušao, nazvao selam i rekao: 'Kako ste?', a onda izišao. O potvori nisam ništa znala dok nisam ozdravila. Kad sam ozdavila, izišla sam sa Ummu Mistah do mjesta El-Menasi' gdje smo obavljale nužde. Tamo smo izlazile od noći do noći. To je bilo prije nego smo imale nužnike blizu svojih kuća. U tome smo se ponašale poput beduina koji su radi nužde izlazili izvan Medine ili u pustinju. Ummu Mistah je bila kćerka Ebu Rumha b. Abdumenafa. Njena majka bila je Sahra b. Amira, te je Ebu Bekru es-Siddiku bila tetka po majci, a njen je sin bio Mistah b. Usase. Uputile smo se nazad, nakon što smo obavile nuždu, prema mojoj kući. Ummu Mistah je posrnula, stavši na svoj ogrtač, i rekla: 'Neka je propao Mistah!' Ja joj rekoh: 'Ružno je to što govoriš! Grdiš čovjeka koji je učestvovao u Bici na Bedru.', a ona kaza: 'Naivna ženo! Jesi li ti čula šta on priča?' 'Šta priča?' – upitah je, a ona me obavijesti šta klevetnici govore, te sam se još više razboljela. Kada sam se vratila u sobu, kod mene je ušao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: 'Kako ste?' Rekla sam: 'Dozvoli mi da odem kod svojih roditelja.' Htjela sam od njih saznati pravu vijest. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mi dozvoli i ja otiđoh. Rekla sam svojoj majci: 'Majko, šta to svijet o meni govori?' Ona reče: 'Kćerkice moja, olakšaj sebi to stanje! Malo je koja lijepa žena bila sa čovjekom mirna, a da njene inoće nisu radile protiv nje.' 'Subhanallah!' – rekoh, a svijet već o tome govori. Tu noć sam do svanuća preplakala, i nisam mogla zaspati. Kada sam osvanula, pozvao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, Aliju b. Ebi Taliba i Usamu b. Zejda, pošto se Objava zadržala, da se sa njima konsultuje u vezi sa razvodom od mene. Usame Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, iznese ono što je znao o mojoj nevinosti i prijateljstvu koje je u duši osjećao prema meni i reče: 'Allahov Poslaniče, zadrži svoju ženu, ja o njoj znam samo dobro.' Alija b. Ebi Talib reče: 'Allah ti ne želi poteškoću, osim nje imaš puno žena. Pozovi robinju neka ti kaže istinu.' Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pozva Beriru i reče: 'Berira, jesi li kod nje vidjela nešto što te navodi na sumnju?' Berira reče: 'Ne, tako mi Onoga Koji te je s Istinom poslao. Ja kod nje nisam primijetila ništa što bi se moglo smatrati mahanom, osim toga što je ona mlada žena i što je zaspala pored tijesta pa ga je ovca pojela.' Toga dana se Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pope na minber i zatraži od Abdullaha b. Ubejja b. Selula da se izvini zbog onoga (što je uradio), a onda, dok je još bio na minberu, reče: 'O muslimani! Ko će mi pomoći protiv čovjeka čije je uznemiravanje moje žene doprlo do mene? Tako mi Allaha, ja o svojoj ženi znam samo dobro. Optužili su i čovjeka o kome ja znam samo dobro. On nije ulazio kod moje žene, osim sa mnom.' Tada je ustao sa'd b. Muaz el-Ensari i rekao: 'Allahov Poslaniče, Allaha mi, ja ću ti pomoći protiv njega. Ako neko bude iz plemena Evs, mi ćemo ga mačem udariti po šiji. A ako bude od naše braće iz plemena Hazredž, u tom slučaju ćemo postupiti po tvojoj zapovijedi.' Zatim je ustao sa'd b. Ubade, poglavica plemena Hazredž, koji je prije bio dobar čovjek, ali ga je obuzeo ponos, pa je rekao: 'Lažeš, tako mi Allaha, ti ga nećeš ubiti niti si kadar to učiniti!' Tada ustade Usejd b. Hudajr, amidžić sa'da b. Muaza i sa'du b. Ubadeu, i reče: 'Ti lažeš! Tako mi Allaha, mi ćemo ga ubiti, a ti si dvoličnjak i braniš dvoličnjake.' Plemena Evs i Hazredž se htjedoše tom prilikom međusobno obračunati dok je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio na minberu, ali je on sišao i umirio ih, te su se ušutjeli. Toga dana sam plakala, suze su mi neprestano tekle i nisam se radovala snu. Kod mene su bili moji roditelji. Plakala sam neprestano dan i dvije noći. Pomislila sam da će me plač uništiti. Dok su moji roditelji sjedili pored mene, a ja plakala, neka ensarijka je zatražila dozvolu da uđe kod mene te sam joj dozvolila. Ona je sjela i nastavila sa mnom plakati. Dok smo bili u takvom stanju, ušao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i sjeo, a kod mene nije sjeo otkako se o meni počelo to govoriti. A od tada je bio prošao jedan mjesec. Objava mu o mom slučaju nije sišla. Izgovorio je Šehadet, a onda rekao: 'Aiša, do mene je o tebi doprlo to i to, pa ako si od toga čista, Allah će te sačuvati, a ako si, uistinu, pogriješila, zatraži oprost od Allaha i pokaj se, jer ako rob prizna grijeh i pokaje se, Allah će mu ga oprostiti.' Pošto je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, završio, meni malo presahnuše suze tako da sam osjećala samo po neku kap. Rekoh svome ocu: 'Odgovori umjesto mene Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem.' On reče: 'Ja ne znam šta bih rekao Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem.' Ja zatim rekoh svojoj majci: 'Odgovori umjesto mene Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, na ono što je rekao.' Ona reče: 'Ne, tako mi Allaha, ja ne znam šta bih rekla Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem.' Tada Aiša reče: 'Ja sam mlada žena i ne učim mnogo Kur'an. Tako mi Allaha, ja znam šta je do vas doprlo od onoga što o meni svijet priča. To je palo na vašu dušu i vi počinjete da u to vjerujete. Ako vam kažem da sam nevina, a Allah zna da sam nevina, vi mi to nećete povjerovati. Tako mi Allaha, vi i ja imamo primjer u Jusufu, alejhisselam, kada je ocu rekao: Ja se neću jadati, od Allaha tražim pomoć protiv ovoga što vi iznosite. (Jusuf, 18)' Zatim sam se pomjerila na svoju postelju nadajući se da će me Allah spasiti klevete, ali nisam očekivala da će o mom slučaju doći posebna Objava. Smatrala sam se nevrijednom da bi Kur'an govorio o mom slučaju, samo sam se nadala da će Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u snu vidjeti da me Allah spasava klevete. I Allaha mi, dok se on nije ni pomakao i dok se iz kuće nije niko makao, dođe mu Objava. Obuze ga ono što ga je inače obuzimalo prilikom silaska Objave i znoj mu probi čelo u hladnom danu. Pošto to prestade, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, se nasmija. Prvo što je izgovorio bilo je: 'Aiša, Uzvišeni Allah je spustio Objavu u kojoj se kaže da si nevina.' Tad mi majka reče: 'Ustani do Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.' 'Ne.' – rekla sam. 'Neću da mu prilazim niti ću se ikome drugom zahvaljivati do Allahu.' Tom prilikom je Uzvišeni Allah objavio deset ajeta: Među vama je bilo onih koji su iznosili potvoru... (En-Nur, 11-12) Pošto je Allah to objavio o mojoj nevinosti, Ebu Bekr es-Siddik, radijallahu anhu, koji je izdržavao Mistaha b. Usasea, reče: 'Nakon što je rekao ovo o Aiši, ja na Mistaha više nikada ništa neću potrošiti.' Tada Uzvišeni Allah objavi: Neka se čestiti i imućni među vama ne zaklinju da više neće pomagati rođake i siromahe, i one koji su na Allahovom putu rodni kraj svoj napustili; neka im oproste i ne zamjere! Zar vam ne bi bilo drago da i vama Allah oprosti? A Allah prašta i smilostan je. (En-Nur, 2) Ebu Bekr reče: 'Dakako. Allaha mi, volim da mi Allah oprosti.' i nastavi Mistahu i dalje davati ono što mu je davao. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je o mom slučaju pitao i Zejnebu bint Džahš, rekavši: 'Šta znaš o onome što si čula?' Ona je rekla: 'Allahov Poslaniče, ja svoj sluh i svoj pogled čuvam od laži, ja o njoj znam samo dobro.' Zejneba je dalje rekla: 'Ona je bila uzdignuta u slavi, pa ju je Allah sačuvao pobožnošću. Njena sestra Hamna je s njom raspravljala braneći ono što su klevetnici rekli, pa je propala zajedno s klevetnicima.'"