Sahihul-Buhari · Hadis 4418

Ispričao nam je Jahja b. Bukejr; kaže: Nama je ispričao El-Lejs, prenijevši od Ukajla, on od Ibn Šihaba, on od Abdurrahmana b. Abdullaha b. Ka'ba b. Malika, da je Abdullah b. Ka'b b. Malik, koji je od njegovih sinova bio vodič Ka'bu kada je oslijepio, rekao: Čuo sam Ka'ba b. Malika kada priča o slučaju svog izostanka iz Pohoda na Tebuk. On je kazao:

"Ja nisam izostao ni iz jednog vojnog pohoda u koji je išao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, osim iz Pohoda na Tebuk, izuzev što sam ranije izostao iz Bitke na Bedru zbog čega Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nikoga nije korio. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je izišao na Bedr s ciljem da presretne kurejšku karavanu, a onda je Allah dao da dođe do sukoba između muslimana i njihovih neprijatelja bez prethodnog dogovora. Ja sam s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, bio one noći na Akabi kada smo se obavezali na islam i ne bih volio da sam umjesto te noći učestvovao na Bedru, iako se Bedr više spominje. Ono što se može reći za mene tada (kad sam izostao iz Pohoda na Tebuk), jeste to do tada nikada nisam bio jači i imućniji. Ja do tada, tako mi Allaha, nikada nisam imao dvije jahalice. Kad god bi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, namjeravao krenuti u neki vojni pohod, sakrivao je to dok ne bi došlo vrijeme za taj pohod. Na taj pohod Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je pošao po velikoj žegi. Pred njim je bio dugačak put, suha pustinja i brojni neprijatelj. On je muslimanima obznanio šta ih čeka kako bi se pripremili za njega. On ih je upoznao šta želi i šta im je cilj. S Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, je pošlo mnogo muslimana, njihov broj teško bi obuhvatila ikakva knjiga ili registar. Svako ko je namjeravao izostati iz pohoda mislio je da za to Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, neće znati ukoliko o tome ne siđe Objava. Allahov Poslanik , sallallahu alejhi ve sellem, je pošao u taj pohod kada su zreli plodovi i hladovina predstavljali ugođaj. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i muslimani bi se ujutro rano pripremali, pa sam i ja izlazio ujutru rano da se pripremim, a onda bih se vraćao, govoreći: 'Mogu ja to i kad hoću.' Tako se to oteglo dok se revnost kod ljudi nije pojačala, te su Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i muslimani osvanuli spremni za pohod, a ja od priprema nisam ništa uradio. Rekao sam: 'Ja ću se spremiti dan ili dva dana poslije njega, a onda ću ih stići.' Jedno jutro sam, nakon što su oni otišli, poranio da se pripremim ali sam se vratio ne učinivši ništa. Zatim sam i drugi dan poranio s istom namjerom, ali ništa ponovo nisam uradio. To je tako trajalo dok su oni žurno odmicali, pa je za pohod postajalo kasno. Konačno sam odlučio da putujem i da ih stignem, i kamo sreće da sam to uradio, ali ni od toga nije bilo ništa, nije bilo suđeno. Kada sam kasnije, nakon odlaska Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, izišao među ljude, rastužio bih se hodajući među njima zbog toga što sam mogao vidjeti one za koje se sumnjalo da su licemjeri ili slabi koje je Allah oslobodio ratovanja. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, me nije spominjao dok nije stigao u Tebuk. Sjedeći na Tebuku, upitao je: 'Šta je s Ka'bom?' Neki čovjek iz plemena Benu Seleme je rekao: 'Allahov Poslaniče, zadržao se zbog svog prugastog ogrtača i gledanja niz skute.' 'Ružno li je to što si rekao.' – reče Muaz b. Džebel – 'Tako nam Allaha, Allahov Poslaniče, mi o njemu mislimo sve najbolje.' Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na to nije ništa rekao. Kada je do mene doprla vijest da se Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vraća sa Tebuka, obuze me neka briga. Smišljao sam šta da mu kažem. U sebi sam govorio: 'Čime da se spasim njegovog gnjeva.' U tome sam tražio pomoć od svakog razboritog čovjeka. Kada je rečeno stigao je do Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kod mene je nestalo laži. Shvatio sam da se lažima ne mogu opravdati, te sam odlučio da mu kažem istinu. Stigao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Imao je običaj da s puta svrati prvo u džamiju i da klanja dva rekata, a onda da posjedi s ljudima. Pošto je to učinio, dođoše mu oni koji su izostali iz pohoda i počeše mu se pravdati i kleti. Bilo ih je osamdeset i nekoliko. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je prihvatio njihova opravdanja, uzeo od njih prisegu i zatražio oprost za njih prepustivši njihove tajne Allahu. Onda sam ja došao. Kad sam mu nazvo selam, on se osmjehnuo osmjehom ljutita čovjeka. 'Priđi.' – reče on. Ja sam prišao i sjeo ispred njega, a on reče: 'Šta je tebe spriječilo, zar nisi sebi kupio jahalicu?' 'Jesam.' – odgovorio sam – 'Tako mi Allaha, da sam sjeo pred bilo koga drugog, smatrao bih da se lažima mogu opravdati i izbjeći njegovu srdžbu jer sam vješt u diskusiji, ali sam shvatio da pred tobom ne mogu lagati i da će svaki moj pokušaj laži izazvati gnjev kod tebe. A ako ti kažem istinu i ti se zbog nje rasrdiš na mene, ja se nadam da će mi Allah zbog toga oprostiti. Tako mi Allaha, ja nemam nikakvog opravdanja, jer nikada nisam bio jači i imućniji nego sada kada sam izostao iz pohoda.' Tada Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: 'Što se tiče ovoga, on je bio iskren.' Ustani i idi dok Allah o tebi ne presudi. Ja sam ustao, a za mnom pođoše i ljudi iz plemena Benu Seleme. Oni rekoše: 'Tako nam Allaha, mi ne znamo da si ranije počinio neki grijeh. Zar se nisi mogao opravdati pred Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, kao i drugi koji su izostali? Bila ti je dovoljna molba Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da ti se oprosti. Oni su nastavili da me kore, pa sam pomišljao da se vratim i sam sebe poreknem. Onda sam ih upitao: 'Je li još ikome Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao ovo što je rekao meni?' 'Jeste, dvojici ljudi.' – odgovoriše oni. 'A koja su to dvojica?' – upitah. Oni rekoše: 'To su Murare b. Er-Rebi' el-Amri i Hilal b. Umejje el-Vakifi.' Oni su mi spomenuli dvojicu dobrih ljudi koji su učestvovali u Bici na Bedru i koji su služili za ugled. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je zabranio ljudima da komuniciraju samo sa nama trojicom od svih koji su izostali iz pohoda. Ljudi su nas izbjegavali i potpuno su se promijenili prema nama. Toliko su se promijenili prema nama da nam se činilo da se i zemlja promijenila i da to više nije bila ona zemlja koju smo znali. To je tako potrajalo pedeset dana. Što se tiče moja dva sudruga, oni su se potpuno izolirali i sjedili u svojim kućama i plakali. Ja sam bio mlađi i izdržljiviji te sam izlazio s muslimanima, prisustvovao namazima u džematu i hodao po čaršiji. Međutim, niko sa mnom nije komunicirao. Odlazio sam i kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i nazivao mu selam dok bi sjedio, a onda u sebi mislio, da li je pomjerio usne da mi odgovori na selam ili nije? Onda bih klanjao u njegovoj blizini i krišom gledao u njega. Kada bih se predao namazu, on bi se okrenuo prema meni a kada bih ga pogledao, on bi se okrenuo od mene. I pošto mi se njihovo izbjegavanje oduljilo, otišao sam do Ebu Katadeova vrta, on mi je bio amidžić i jedan od najdražih ljudi. Popeo sam se na zid vrta i nazvao mu selam, ali mi on na njega nije uzvratio. Rekoh mu: 'Ebu Katade, tako ti Allaha, da li ti znaš da ja volim Allaha i Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem?' On je šutio. Ja sam ga ponovo zakleo, a on je šutio. Zatim sam ga ponovo zakleo da mi kaže, a on reče: 'Allah i Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, to znaju.' Moje oči se tada ispuniše suzama, a ja se okrenuh, preskočih zid i otiđoh. I dok sam tako šetao medinskom pijacom, ugledah Nabatejca iz Šama, koji je upravo dotjerao hranu da je proda, kako pita: 'Ko će me uputiti na Ka'ba b. Malika?' Ljudi mu pokazaše na mene. Kad je prišao, predao mi je pismo gasanskog kralja u kome je pisalo: Do mene je doprla vijest da te tvoj prijatelj izbjegava. Allah te nije stvorio da živiš u mjestu poniženja i mjestu u kojem se ugrožavaju tvoja prava. Pridruži nam se i mi ćemo te utješiti! Pošto sam pročitao pismo, rekao sam: 'I ovo je jedna vrsta iskušenja. Uputio sam se prema peći i bacio ga u vatru. Nakon što je prošlo četrdeset, od pedeset noći, dođe mi izaslanik Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i reče: 'Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ti zapovijeda da se izoluješ od svoje supruge!' 'Da je pustim? – upitah. 'Ne,' – reče on – 'nego da se samo izoluješ potpuno od nje.' Isto je poručio i onoj dvojici mojih prijatelja. Ja sam tada rekao svojoj supruzi: 'Idi kod svojih i budi tamo sve dok Allah ne presudi u vezi sa mojim slučajem.' Žena Hilala b. Umejjea je otišla Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekla: 'Allahov Poslaniče, Hilal b. Umejje je bespomoćni starac i nema sluge, pa da li bi ti smetalo da mu ja služim?' 'Ne bi,' – reče Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem – 'ali da ti ne prilazi.' 'On nema snage ni za šta. Otkako mu se dogodilo to što mu se dogodilo, on samo plače.' Neko mi je od mojih ukućana rekao: 'Kako bi bilo da i ti zatražiš od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da ti dozvoli da te služi tvoja žena, kao što je dozvolio i Hilalu b. Umejjeu?' Ja rekoh: 'Ja tako mi Allaha, to neću tražiti od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Otkud ja znam šta će mi na to reći, jer sam ja mlad čovjek.' Nakon toga sam proveo još deset noći, ukupno pedeset noći otkako je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio komunikaciju s nama. Nakon pedeset noći, ja sam ujutro klanjao sabah na krovu jedne od naših kuća, i sjedio u takvom stanju, koje uzvišeni Allah spominje, kada mi je zemlja ma koliko bila prostrana postajala tijesnom, začuo sam glas nekoga ko sa vrha brda Sel doziva: 'O Ka'be b. Malik, raduj se!' Ja sam odmah učinio sedždu znajući da je stiglo neko olakšanje. Nakon što je klanjao sabah-namaz, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je oglasio da nam je Allah oprostio. Ljudi su nam dolazili s radosnom viješću. Čuli su i dvojica mojih prijatelja. Prema meni je jedan čovjek jurio na konju, a jedan Eslemija pješke, koji se i popeo na brdo. Glas je bio brži od konja. Kad je kod mene došao onaj čiji sam glas čuo, ja sam mu, na ime muštuluka, ogrnuo svoj ogrtač. Ja druge odjeće nisam imao, pa sam posudio dva platna i ogrnuo ih da ne bih otišao Allahovom Poslaniku, nag. Ljudi su me u skupinama sretali i čestitali mi, govoreći: 'Neka ti je ugodan Allahov oprost!' kad sam ušao u džamiju, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je sjedio, a oko njega su bili okupljeni ljudi. Talha b. Ubejdullah požuri prema meni, rukova se sa mnom i čestita mi. Tako mi Allaha, niko od muhadžira, osim njega, nije ustao. To Talhi nikada neću zaboraviti. Kad sam Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, (nastavlja Ka'b) nazvao selam, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, čije je lice bilo ozareno, reče mi: 'Raduj se najboljem danu od kako te je majka rodila!' Upitah: 'Allahov Poslaniče, je li taj oprost od tebe ili je od Allaha?' 'Od Allaha.' – odgovorio je on, a lice Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, blistalo je poput mjeseca u uštapu. Po tome smo znali kada se raduje. Pošto sjedoh pored njega, rekoh: 'Allahov Poslaniče, ja, u znak iskrenog pokajanja, darujem cijelu imovinu Allahu i Njegovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem.' On reče: 'Zadrži za sebe jedan dio svoje imovine, to je za tebe bolje.' 'Zadržat ću dio od ratnog plijena u Hajberu. Allahov Poslaniče, Allah me je zbog iskrenosti spasio i od potpunosti moga pokajanja je da ću dok sam živ govoriti samo istinu.' 'Tako mi Allaha, nije mi poznatao da je Allah ikoga obdario takvom iskrenošću kao mene otkako sam to spomenuo Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Ja od toga dana, kada sam to rekao Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa do danas nikada nisam slagao, a nadam se da će me Allah sačuvati laži do kraja mog života. Tim povodom je Allah objavio Svome Poslaniku: Allah je oprostio Vjerovjesniku, i muhadžirima i ensarijama... – do Njegovih riječi: I budite s onima koji su iskreni. (Et-Tevba, 117-119) Tako mi Allaha, Allah mi nije, otkako sam primio islam, podario veće blagodati od te što sam Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, rekao istinu, i što ga nisam slagao, pa da propadnem kao što su propali oni koji su ga slagali. Kada je Allah spustio Objavu, On je o onima što su ga slagali rekao gore nego što je rekao ikome drugom. Uzvišeni Allah je rekao: Kad se među njih vratite, zaklinjat će vam se Allahom, samo da ih se okanite, pa okanite ih se jer su oni pogan i prebivalište njihovo bit će Džehennem kao kazna za ono što su radili. Oni vam se zaklinju da biste bili zadovoljni njima. Ako vi budete zadovoljni njima, Allah, sigurno, nije zadovoljan narodom nevjerničkim. (Et-Tevba, 95, 96) nas trojica smo izostavljeni iz onih od kojih je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prihvatio izjave i od njih uzeo prisegu, i za njih zatražio oprosta. Naš slučaj je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgodio dok o njemu Allah ne presudi. Uzvišeni Allah kaže: A i onoj trojici čiji je slučaj bio odgođen... (Et-Tevba, 118) Ovim što Allah spominje da smo izostavljeni ne misli na naš izostanak iz pohoda, nego na Poslanikovo, sallallahu alejhi ve sellem, odgađanje slučaja nas trojice, odvojeno od onih koji su mu dali prisegu i pravdali mu se, a što je on prihvatio."