Sahihul-Buhari · Hadis 4143

ISPRIČAO NAM JE Musa b. Ismail; kaže: Nama je ispričao Ebu Avane, prenijevši od Husajna, on od Ebu Vaila, koji je kazao: Ispričao mi je Mesruk b. El-Edžde’ i kazao: Meni je ispričala Ummu Rumman, majka Aiše, radijallahu anha, i kazala: “Dok smo Aiša i ja sjedile, ušla je jedna ensarijka i rekla: ‘Neka Allah tome da to i to.’ ‘A zbog čega?’ – upita je Ummu Rumman, a ona reče: ‘I moj je sin među onima koji su to iznijeli.’ ‘A šta to?’ – upita je Ummu Rumman, a ona reče: ‘U tome i tome.’ ‘A da li za to zna Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem?’ – upita je Aiša. ‘Zna.’ – odgovorila je ona. ‘A Ebu Bekr?’ – ponovo upita Aiša. ‘I Ebu Bekr.’ – odgovori ona. Kad je to čula, Aiša je pala u nesvijest. Kad je došla sebi, uhvatila ju je groznica, sa drhtavicom. Bacila sam na nju njen ogrtač. Tada je došao Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: ‘Šta joj je?’ Rekla sam: ‘Allahov Poslaniče, spopala ju je groznica sa drhtavicom.’ ‘Možda je to zbog priča koje se u vezi s njom šire.’ – reče on. ‘Jeste.’ – kaza ona. Tada Aiša dođe sebi i reče: ‘Tako mi Allaha, i da se kunem, vi mi nećete vjerovati. Moj slučaj je poput Jakubovog slučaja sa njegovim sinovima, koji je rekao: Od Allaha tražim pomoć protiv onoga što vi iznosite. (Jusuf, 18)’ Poslanik se okrenuo i nije ništa rekao. Potom je Allah spustio Objavu o njenoj nevinosti, a ona reče: ‘Ja zahvaljujem Allahu, a ne zahvaljujem nikome drugome, pa ni tebi.’”