Sahihul-Buhari · Hadis 4135

ISPRIČAO NAM JE Ismail i kazao: Meni je ispričao moj brat, prenijevši od Sulejmana, on od Muhammeda b. Ebi Atika, on od Ibn Šihaba, on od Sinana b. Ebi Sinana ed-Duelija, a on od Džabira b. Abdullaha, radijallahu anhuma: “Učestvovao sam sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, u Pohodu prema Nedždu. Kad se Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vratio, i ja sam se vratio s njim. Vrijeme popodnevnog odmora zateklo nas je u jednoj dolini punoj bodljikavog drveća. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je odsjeo, a ljudi su se razišli tražeći hlada ispod tog drveća. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je odsjeo ispod jednog lisnatog drveta i na njega okačio svoj mač. Malo smo prispali, a onda nas je on pozvao te smo mu otišli. Kod njega je sjedio jedan beduin. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Dok sam spavao, ovaj je uzeo moj mač. Kad sam se probudio, on ga je isukanog držao u ruci i rekao mi: ‘Ko će te spasiti od mene?’ Rekao sam: ‘Allah!’ I evo ga tu sjedi. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga zbog toga nije kaznio.”