Sahihul-Buhari · Hadis 4072

ISPRIČAO MI JE Ebu Džafer Muhammed b. Abdullah; kaže: Nama je ispričao Hudžejn b. El-Musenna; kaže: Nama je ispričao Abdulaziz b. Abdullah b. Ebi Seleme, prenijevši od Abdullaha b. El-Fadla, on od Sulejmana b. Jesara, a on od Džafera b. Amra b. Umejjea ed-Damrija, koji je kazao: “Izišao sam sa Ubejdullahom b. Adijjom b. Hijarom. Kad smo stigli u Hims, on mi reče: ‘Želiš li da nađemo Vahšija i da ga upitamo o ubojstvu Hamze?’ ‘Želim.’ – odgovorih. Vahši je živio u Himsu. Raspitali smo se za njega pa nam je rečeno: ‘Eno ga u hladu dvorca poput mješine.’ Prišli smo mu, stali i nazvali selam. On nam je uzvratio na selam. Ubejdullah se umotao u turban, tako da mu je Vahši vidio samo oči i noge. ‘Poznaješ li me Vahši?’ – upita Ubejdullah. On pogleda prema njemu i reče: ‘Ne, tako mi Allaha, ali znam da je Adij b. El-Hijar oženio ženu koja se zove Ummul-Kital bint Ebul-Is. Ona mu je u Mekki rodila sina za kojega sam tražio dadilju. Ja sam nosio toga dječaka idući s njegovom majkom, a onda sam joj ga predao. Gledajući u tvoja stopala čini mi se da su to ista stopala.’ Tada Ubejdullah otkri lice i reče: ‘Hoćeš li nam ispričati o ubistvu Hamze?’ ‘Hoću.’ – reče on i nastavi: ‘Hamza je na Bedru ubio Tuajmea b. Adijja b. El-Hijara, pa mi je moj vlasnik Džubejr b. Mut’im rekao: ‘Ako ubiješ Hamzu koji je ubio moga amidžu, bit ćeš slobodan.’ Kada su Kurejšije u godini Ajnejna, a to je brdo naspram Uhuda koje od Uhuda dijeli dolina, krenuli u borbu pošao sam i ja sa njima. Kada su se rasporedili za borbu, Siba’ reče: ‘Ima li neko da će mi izići na dvoboj?’ Iziđe mu na dvoboj Hamza b. Abdulmuttalib i reče: ‘O, Siba’, sine Ummu Enmar, žene koja je obrezivala žensku djecu, zar se suprotstavljaš Allahu i Njegovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem?’ Potom je Hamza navalio na njega i on je ubrzo bio ubijen. Ja sam se skrivao ispod jedne stijene kako me Hamza ne bi vidio. I kad mi se približio, ja sam na njega bacio svoje koplje i pogodio ga u donji dio trupa, tako da mu je koplje izbilo između kukova. To je bio smrtonosan udarac. I kada su se ljudi vratili, vratio sam se i ja i ostao u Mekki dok se u njoj nije proširio islam, a onda sam otišao u Taif. Potom su i oni poslali svoje izaslanstvo Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Pošto mi je rečeno da on ne uznemirava izaslanstva, sa njima sam pošao i ja. Kada sam došao Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i kada me je vidio on me upita: ‘Jesi li ti Vahši?’ ‘Jesam.’ – odgovorih, a on me upita: ‘Jesi li ti ubio Hamzu?’ ‘Desilo se ono što si čuo.’ – A on reče: ‘Možeš li mi se skloniti s očiju?’ I ja sam izišao. Nakon Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, smrti, pojavio se Musejlemetul-Kezzab, rekao sam: ‘Zaputit ću se prema Musejlemi ne bih li ga ubio, i tako se iskupio za Hamzinu smrt.’ Pošao sam s ljudima i sa njim se desilo ono što se desilo. Odjednom sam ugledao čovjeka u otvoru nekog zida poput smeđe deve, raščešljane kose. Pogodio sam ga kopljem u grudi i ono mu je izbilo između plećki, a onda je na njega skočio jedan ensarija i mačem ga raspalio po tjemenu.” Abdullah b. El-Hadl kaže: Obavijestio me je Sulejman b. Jesar da je čuo Abdullaha b. Omera kada kaže: “Tada je jedna robinja povikala s krova jedne kuće: ‘O vladaru pravovjernih! Ubi ga crni rob.’”