Sahihul-Buhari · Hadis 3950

ISPRIČAO MI JE Ahmed b. Osman; kaže: Nama je ispričao Šurejh b. Mesleme; kaže: Nama je ispričao Ibrahim b. Jusuf, prenijevši od svoga oca, a on od Ebu Ishaka, koji je kazao: Ispričao mi je Amr b. Mejmun da je čuo Abdullaha b. Mesu’da kada priča: “Sa’d b. Muaz je bio prijatelj Umejjea b. Halefa. Kad god je Umejje došao u Medinu, odsjeo je kod Sa’da. A i Sa’d je, kad god bi došao u Mekku, odsjeo kod Umejjea b. Halefa. Kad je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, došao u Medinu, Sa’d je otišao u Mekku da obavi umru i odsjeo je kod Umejjea. Rekao je Umejjeu: ‘Pogledaj kada ne bude nikoga da bi mogao obići oko Kabe. On je s njim izišao oko podneva, ali ih susrete Ebu Džehl i upita: ‘Ko je to s tobom, Ebu Safvane?’ ‘Ovo je Sa’d.’ – odgovorio je on. Ebu Džehl mu reče: ‘Gledam te kako slobodno hodaš po Mekki, a vi potporu pružate preobraćenicima i tvrdite kako ih pomažete. Tako mi Boga, da nisi u Ebu Safvanovoj porodici, ne bi se vratio čitav!’ Sa’d, povišenim glasom, reče: ‘Tako mi Allaha, kad bi ti meni ovo zabranio, ja bih tebi zabranio ono što je tebi važnije nego meni ovo, zabranio bih ti put kroz Medinu!’ ‘Ne diži glas, Sa’de, na prvaka ove doline Ebul-Hakema.’ – reče mu Umejje. ‘Ostavi me Umejje,’ – reče Sa’d – ‘čuo sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je kazao da će te muslimani ubiti.’ ‘U Mekki?’ – upita on. ‘Ne znam.’ – reče Sad. Kad je to čuo, Umejje se strašno prepao i uznemirio. Kad je došao supruzi, upitao ju je: ‘Ummu Safvan, šta misliš o ovome što mi je Sa’d rekao?’ ‘A šta ti je rekao?’ – upita ga ona. ‘On tvrdi da ih je Muhammed obavijestio o tome da će me oni ubiti. Upitao sam ga: ‘Hoće li me ubiti u Mekki?’ Sa’d je rekao da ne zna. Tako mi Boga, ja više ne izlazim iz Mekke.’ Na Dan Bedra, Ebu Džehl pozva ljude, rekavši: ‘Spasite svoju karavanu!’ Umejje nije želio ići, ali mu je Ebu Džehl rekao: ‘Ebu Safvane, kad ljudi vide da si ti, kao prvak, ostao, i oni će ostati.’ Ebu Džehl ga nije ostavljao na miru dok nije rekao: ‘Uredu, uvjerio si me. Tako mi Boga, kupit ću najbolju devu u Mekki!’ A onda je otišao do svoje supruge i rekao joj: ‘Ummu Safvan, spremi me!’ Ona mu reče: ‘Ebu Safvane, zar si zaboravio šta ti je rekao tvoj brat iz Jesriba?’ ‘Nisam zaboravio,’ – reče on – ‘ali s njima neću ići daleko.’ Pošto je pošao, Umejje nigdje nije odsjeo, a da ne bi svezao svoju devu. Tako je činio sve dok mu Allah ne dade smrt na Bedru.”