Sahihul-Buhari · Hadis 3917

ISPRIČAO NAM JE Ahmed b. Osman; kaže: Nama je ispričao Šurejh b. Mesleme; kaže: Nama je ispričao Ibrahim b. Jusuf, prenijevši od svoga oca, on od Ebu Ishaka, koji je kazao: Čuo sam El-Beraa kada kaže: “Ebu Bekr je od Aziba kupio sedlo i ja sam sa njim pošao da mu ga ponesem. Azib ga je upitao o putovanju Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, (u Medinu). Ebu Bekr reče: ‘Motrili su na nas, te smo izišli noću. Išli smo brzo te noći i sutradan do podneva. Kada je nastupila žega, otišli smo u hlad jedne stijene. Prostro sam Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, komad kože koji sam nosio sa sobom. On je legao, a ja sam izišao da malo osmotrim teren. Ugledah pastira sa malim stadom, koji je želio u hlad stijene kao i mi. ‘Čiji si ti, mladiću?’ – upitao sam ga. ‘Ja sam od toga.’ – reče on. ‘Ima li tvoje stado mlijeka?’ – upitah ga. ‘Ima.’ – odgovorio je on. ‘Bi li mi malo namuzao?’ – upitah ga. ‘Bih.’ – odgovori on. On izdvoji jednu ovcu, a ja ga zamolih da joj otrese prašinu s vimena. Namuzao mi je malo mlijeka u kožnu posudicu koju sam nosio sa sobom radi vode. Imala je na sebi krpu, te sam je zavezao da bih je ponio Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Malo vode sam nasuo u mlijeko kako bih ga ohladio. Zatim ga odnijeh Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i kazah: ‘Pij, Allahov Poslaniče.’ On je popio mlijeka, što me činilo zadovoljnim. Potom smo nastavili put, a potjera je išla za nama.”