Sahihul-Buhari · Hadis 3129

Ispričao nam je Ishak b. Ibrahim, koji je kazao: Upitao sam Usamu: Je li vam ispričao Hišam, prenijevši od svog oca, a on od Abdullaha b. Ez-Zubejra, koji je kazao: "Kada je Ez-Zubejr pošao u Bitku kod deve, pozvao me je i rekao mi: ‘Sine, ko god danas bude ubijen ili je nasilnik ili mu je nasilje učinjeno. Ja predosjećam da ću danas biti ubijen kao jedan od onih kojima je nasilje učinjeno. Moja najveća briga je moj dug. Šta misliš, kada se vrati naš dug, hoće li od našeg imetka išta ostati? Sine, prodaj naš imetak i vrati moj dug.‘ Trećinu je oporučio u dobrotvorne svrhe, a trećinu svojim sinovima, tj. sinovima Abdullaha b. Ez-Zubejra, rekavši: ‘Nakon vraćanja duga, ukoliko nešto preostane, trećinu oporučujem tvojoj djeci.‘" Hišam je kazao: "Neka Abdullahova djeca, poput Hubejba i Abbada, bila su vršnjaci neke Ez-Zubejrove djece, a Ez-Zubejr je imao devetericu sinova i devet kćeri." Abdullah kaže: "On mi je u oporuci ostavio svoj dug, rekavši: ‘Sine, ukoliko od mog duga ne budeš u stanju nešto vratiti, obrati se mome zaštitniku.‘ Nisam znao na koga aludira, pa sam ga upitao: ‘Oče, a ko ti je zaštitnik?‘ ‘Allah.‘ – odgovorio je on." Abdullah kaže: "Kad god sam zapao u nevolju zbog njegovog duga, rekao sam: ‘O Ez-Zubejrov Zaštitniče, pomozi mi da vratim dug!‘ I On bi mi pomogao, te bih dug vratio. Ez-Zubejr je ubijen, a iza sebe nije ostavio ni dinara ni dirhema. Samo je ostavio zemlju El-Gabu i jedanaest kuća u Medini, dvije u Basri i po jednu u Kufi i Egiptu. Njegov dug je nastao otuda (veli Abdullah) što bi Ez-Zubejr, kad god bi mu neko donio novac na čuvanje, rekao: ‘Ne na čuvanje, nego na zajam, jer se bojim da se ne izgubi.‘ On nikada nije bio na nekoj rukovodećoj dužnosti, niti je ikada bio prikupljač poreza, niti bilo čega drugog. Porijeklo njegove imovine je iz borbe s Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, Ebu Bekrom, Omerom i Osmanom, radijallahu anhu. Ja sam (veli Abdullah b. Ez-Zubejr) izračunao Ez-Zubejrovo dugovanje i ustanovio da je bio dužan dva miliona i dvjesto hiljada." "Hakim b. Hizam je sreo Abdullaha b. Ez-Zubejra (veli Urve) i upitao ga: ‘Bratiću moj, koliko moj brat (Ez-Zubejr) ima duga?‘ On ga je prikrio rekavši da ima stotinu hiljada. Hakim je na to kazao: ‘Mislim da to vaš imetak neće moći podmiriti.‘ A Abdullah mu kaza: ‘A šta misliš da je on dužan dva miliona i dvije stotine hiljada?‘ On reče: ‘Ja mislim da vi to nećete nikako moći vratiti. Ukoliko nešto ne mognete vratiti, obratite se meni.‘" Urve je kazao: "Ez-Zubejr je El-Gabu kupio za stotinu i sedamdeset hiljada, a Abdullah ju je prodao za milion i šest stotina hiljada. Potom je kazao: ‘Kome je Ez-Zubejr dužan, neka dođe kod El-Gabe.‘ Došao mu je Abdullah b. Džafer, kome je Ez-Zubejr bio dužan četiri stotine hiljada. Abdullahu je rekao: ‘Ako želite, ja ću oprostiti taj dug.‘ ‘Ne!‘ – reče Abdullah, a on kaza: ‘Onda ću vam, ukoliko to želite, odgoditi njegovu isplatu?‘ ‘Ne.‘ – reče Abdullah." "Abdullah je prodao dio El-Gabe i jednu kuću" – veli Urve – "i vratio njegov dug, a još mu je bilo preostalo četiri i po sehma. Kasnije je otišao (u Damask) kod Muavije i kod njega zatekao Amra b. Osmana, El-Munzira b. Ez-Zubejra i Ibn Zem‘u. Muavija ga upita: ‘Koliko cijeniš El-Gabu?‘ ‘Stotinu hiljada po sehmu.‘ – reče on. ‘A koliko ti je ostalo sehmova?‘ – upita Muavija. ‘Četiri i po sehma.‘ – odgovori on. ‘Ja kupujem jedan sehm za stotinu hiljada.‘ – reče El-Munzir b. Ez-Zubejr. ‘I ja kupujem jedan sehm za stotinu hiljada.‘ – reče Amr b. Osman. ‘I ja kupujem jedan sehm za stotinu hiljada.‘ – reče Ibn Zem‘a. ‘Koliko je još ostalo?‘ – upita Muavija. ‘Sehm i po.‘ – reče Abdullah, a Muavija kaza: ‘Ja to kupujem za stotinu i pedeset hiljada.‘" Urve kaže: "Poslije je Abdullah b. Džafer svoj dio Muaviji prodao za šest stotina hiljada. Pošto je Ibn Ez-Zubejr podmirio dugovanja, njegovi sinovi mu rekoše: ‘Podijeli nam našu zaostavštinu!‘ ‘Ne, tako mi Allaha, neću vam je podijeliti dok četiri godine u vrijeme hadža ne budem oglašavao: ‘Kome je Ez-Zubejr ostao nešto dužan neka dođe da mu dug vratimo!‘‘ Četiri je godine (veli Urve) Ibnuz-Zubejr to oglašavao za vrijeme hadža. A pošto su prošle četiri godine, on je sinovima podijelio njihov dio (očeve zaostavštine). Ez-Zubejr je pred smrt imao četiri žene. Abdullah je trećinu izdvojio za oporuku i opet je svaka Ez-Zubejrova žena dobila po milion i dvije stotine hiljada. Cijeli Ez-Zubejrov imetak iznosio je pedeset miliona i dvije stotine hiljada."