Sahihul-Buhari · Hadis 2297

Ispričao nam je Jahja b. Bukejr; kaže: Nama je ispričao El-Lejs, prenijevši od Ukajla. Ibn Šihab je kazao: Obavijestio me je Urve b. Ez-Zubejr da je Aiša, radijallahu anhu, Vjerovjesnikova, sallallahu alejhi ve sellem, supruga kazala: "Od kako pamtim moji roditelji su slijedili islam." Ebu Salih je kazao: Ispričao mi je Abdullah, prenijevši od Junusa, a on od Ez-Zuhrija, koji je kazao: Obavijestio me je Urve b. Ez-Zubejr da je Aiša, radijallahu anhu, kazala: "Od kako pamtim moji su roditelji slijedili islam. Ne bi prošao ni jedan dan, a da nam Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ne bi došao jutrom i večerom. Kada su muslimani zapali u iskušenje, Ebu Bekr je učinio hidžru u Abesiniju. Kad je stigao u mjesto Berkul-Gimad, susreo ga je Ibnud-Degine, poglavica plemena El-Kare, i upitao: ‘Ebu Bekre, kuda namjeravaš?' Ebu Bekr je rekao: ‘Protjerao me moj narod, pa idem u zemlju u kojoj ću moći robovati svome Gospodaru.' Ibnud-Degine reče: ‘Takav kao što si ti se ne progoni. Ti pomažeš siromašne, obilaziš bližnje, nemoćne i siročad zbrinjavaš, a u novonastalim okolnostima ispomažeš istinu. Ja ti pružam zaštitu, pa se vrati i robuj svome Gospodaru u svojoj zemlji.' Potom Ibnud-Degine uzjaha kamilu, vrati se sa Ebu Bekrom i obiđe kurejške prvake, nevjernike, te im reče: ‘Ljudi poput Ebu Bekra se ne progone. Zar progonite čovjeka koji pomaže siromašnog, obilazi rodbinu, brine o siročadima, ugošćuje gosta i u neprilikama potpomaže istinu i pravdu.' Kurejšije prihvatiše Ibnud-Degineovu zaštitu Ebu Bekra i obećaše mu sigurnost, a Ibnud-Degineu rekoše: ‘Zapovijedi Ebu Bekru da se svome Gospodaru moli u svojoj kući; neka klanja i neka uči šta hoće, samo neka nas time ne uznemirava. I neka to ne čini javno, jer se bojimo da naše sinove i naše žene ne dovede u iskušenje.' Ibnud-Degine to prenese Ebu Bekru, pa se Ebu Bekr svome Gospodaru molio u svojoj kući i nije više javno obavljao namaz, niti je učio Kur'an izvan svoje kuće. Ebu Bekr se poslije predomislio i u dvorištu svoje kuće sagradio posebnu prostoriju u kojoj je klanjao i učio Kur'an. Sinovi i žene Kurejšija su dolazili, prilazili mu i čudili se. S obzirom na to da je Ebu Bekr bio osjetljiv čovjek, nije mogao suzdržati suze dok bi učio Kur'an. To je uplašilo ugledne kurejšijske idolopoklonike, pa su poslali po Ibnud-Deginu. Kad je došao, oni mu rekoše: ‘Obećali smo zaštitu Ebu Bekru pod uslovom da se on svome Stvoritelju moli u svojoj kući, a on je sagradio sebi prostoriju za namaz u dvorištu i glasno obavlja namaz i uči Kur'an. Plašimo se da ne zavede naše sinove i žene, pa otiđi kod njega i reci mu neka svoga Gospodara veliča u svojoj kući, a ako ne pristane, nego to bude javno ispoljavao, onda mu otkaži svoju zaštitu, jer mi ne želimo da se s tobom zamjeramo.' Ibnud-Degine je otišao Ebu Bekru i rekao: ‘Ti znaš šta smo se dogovorili, pa ili se na to ograniči ili se odrekni moje zaštite. Ne želim da Arapi čuju da sam iznevjerio čovjeka kome sam se obavezao na zaštitu.' Ebu Bekr reče: ‘Odričem se tvoje zaštite i zadovoljavam se Allahovom zaštitom!' U to vrijeme je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio u Mekki, pa je rekao: ‘Pokazano mi je mjesto vaše seobe. Vidio sam močvaru s palmovicima između dva crna krša, dva kamena predjela.' kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, to već rekao, u Medinu se bio preselio onaj ko je mislio seliti se, a i u Medinu su se vratili poneki od onih koji su ranije bili otišli u Abesiniju. I Ebu Bekr se spremao za selidbu, pa mu je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ‘Polahko, ne žuri. Ja se nadam da će i meni hidžra biti dozvoljena.' ‘Dao bih i oca i majku za tebe. Zar se i ti nadaš!?' – upita Ebu Bekr. ‘Nadam.' – odgovorio je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem. Tako se i Ebu Bekr zadržao radi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da bi mu bio saputnik. Svoje dvije kamile je četiri mjeseca hranio lišćem drveta semur."